Autor: dipl.građ.inž. Slobodan Minić

U 2007 godini Kazahstan je počeo grandiozan poduhvat za rekonstrukciju i izgradnju infrastrukturne mreže u zemlji. Početni naglasak namenski je stavljen na mreži autoputeva sa kojom treba obezbediti efikasnu vezu između 14 regionalnih centara u zemlji. Nakon uspešne izgradnje prve eksperimentalne deonice autoputa sa cementno-betonskim kolovozom, od Astane do Petropavlovska, doneta je strateška odluka sa kojom svi novi autoputevi treba da budu izgrađeni sa cementno-bestonskim kolovozima. Ova investicija je svakako skuplja za oko 30% u odnosu na puteve sa asfaltno-betonskim kolovozima, ali je pogodnija za lokalne klimatske uslove i za dalje održavanje.

U 2010 godini počeli su građevinski radovi na tranzitnom koridoru „Zapadna Kina – Zapadna Evropa“ preko Kazahstana, popularno nazvan „Put svile“. Od mesta Horgos na granici sa Kinom, pa sve do granice sa Rusijom, trasa se proteže u dužini od 2.787 km. U 2012 i 2013 godini počeli su radovi na deonicama Astana-jug (prema Karagandi i Almati), Astana-istok (prema Pavlodaru), a u pripremi je deonica Astana-zapad (prema Aktau), koja po obimu takođe se meri u hiljadama kilometara. Ovo su grandiozni finansiski i građevinski radovi u kojima su uključene domaće i inostrane građevinske firme.

Kompanija ADING, preko svoje filijale u gradi Almata, 2008 godine se uključuje u prvi projekat, odnosno 57 km, duge deonice Astana-Ščučinsk, gde plasira aditive za beton, kao i učešće svojih stručnjaka u izgradnji. Nakoj početnog uspeha u svom angažovanju, kompanija postaje sastavni deo većeg broja projekata za izgradnju betonski autoputeva u nepreglednim prostranstvima Kazahstana. Makedonska kompanija „rame uz rame“ sa drugim domaćim i svetskim kompanijama iz Turske, Azerbejđana, Italije, Nemačke, Irana... učestvuje u izgradnji deonice: Taraz-granica Južnokazahstanske oblasti, obilaznica grada Šimkent, ulazna deonica u gradu Turkistan, zatim deonica u pravcu Astana-Karaganda, dve deonice u pravcu Almata-Kapčigaj, deonica u pravcu Astana-Pavlodar, itd.

Savremena tehnologija izgradnje autoputeva sa završnim cementno-betonskim kolovozima, podrazumeva upotrebu najmodernije tehnike za ovu svrhu. Sa moćnim građevinskim mašinama, u vrlo kratkom vremenskom periodu, u zemljanim nasipima uspešno su ugrađene količine koje se mere u milionima kubnih metara, uspešno su izgrađene stotine hiljada kubnih metara stabilizirane posteljice i tampona od prirodnog šljunka, nekoliko desetina hiljada kubnih metara osnovne podloge cementne stabilizacije i na kraju stotine hiljada kubnih metara betona u cementnom-betonskom kolovozu.

Betonske baze imaju kapacitet proizvodnje od 240 m3 betona za jedan sat. Priprema betona, pored standardnog učešća peska, šljunka, cementa i vode, obavezno sadrži i aditive za beton čime se omogućuje beton da ispuni tražene karakteristike za ovu vrstu betona. Potrebno je zadovoljiti uslove kao što su: odloženi početak vezivanja betonske mešavine zbog dugоg transporta kiperima, bolja ugrađenost betona, koji ima veoma nizak vodo-cementni faktor (w/c = 0,36-0,39), kontrolisano vezivanje ugrađenog betona, otpornost na led, visoka početna i krajnja čvrstoća i slično. Za postizanje projektiranih karakteristika betona, iz programa proizvodnje kompanije ADING upotrebljeni su aditivi SUPERFLUID-M1 i POROČINITEL, kao i materijali za zaštitu svežeg betona ZAŠTITA-B, proizveden na parafinskoj osnovi i ZAŠTITA-B3, proizveden na akrilnoj osnovi.

Finišeri sa kojim se ugrađuje beton, predstavljaju, takođe, najnovije dostignuće u oblasti mašinstva. Ove mašine koje su teške i do 140 tona, i u čijem sastavu e uključena i elektronika, mogu da ugrađuju dostavljeni beton u obliku cementno-betonskih kolovoza širine do 16 m, i debljine do 40 cm. U Kazahstanu se grade nearmirani kolovozi širine od 9,25 m, 11,00 m, 13,50 m i 14,75 m, i debljine od 25-28 cm, u zavisnosti od predviđenih opterećenja kolovoza i protoka saobraćaja. Za razliku od stare tehnologije za izgradnju cementno-betonskih kolovoza u obliku etapnog betoniranja nezavisnih, ali međusebno vezanih betonskih ploča, sa novom tehnologijom beton se ugrađuje homogenim neprekidnim postupkom. Potonja nesmetana dilatacija cementno-betonskih kolovoza zbog temperaturnih promena i razlika, obezbeđuje se formiranje spojnica koje se implementiraju sečenjem betona na tačno određenim mestima. Ovaj put ćemo dati poseban naglasak na temu spojnica, što je veoma značajan elemenat u konstrukciji kolovoza.

U zavisnosti od temperaturnih i vremenskih uslova, sečenje betona počinje dva ili više sati nakon njegovog postavljanja. Poprečne spojnica se seku dubinom od 30-40% od debljine betona na rastojanju od 5 m, tačno na polovini rastojanja ugrađenih sidara, i to: jedna spojnica za kolovoze širinom do 10 m, dve spojnice za kolovoze širine do 13,5 m, i tri spojnice za kolovoze širine veće od 13,5 m. Pri određivanju položaja spojnica treba nastojati da se formira polje približno kvadratnom obliku i površinom ne većoj od 30 m2. Takođe, pri pozicioniranju uzdužnih spojnica treba izbegavati preklapanje sa stazom kretanja točkova vozila po kolovozu.

Spojnice i sidra se utisnuju u svežoj betonskoj masi pomoću mehanizma koji je u sastavu finišera, u dubini koja iznosi tačno polovinu debljine betonskog kolovoza. Spojnice su napravljene od glatkog čelika i u potpunosti su premazane sintetičkom bojom sa debljinom premaza od 0,3 mm, ili si umotani sa PE folijom, da se spreči ujedinjenje betonske mešavine sa čelikom. Sidra su napravljena od rebrastog čelika i delimično po sredini su premazana zbog opreznosti od pojave korozije ukoliko slučajno dođe do prodiranja vode kroz spojnicu. U stvari, spojnice slobodno leže na kolovozu, dok sidra trebaju da ostvare veoma jaku vezu sa betonom. Uloga spojnica je da prihvate opterećenje koje nastaje zbog prekinutog kontinuiteta betonskog kolovoza, zbog isečenih mesta za spojnice, i time da spreče denivelaciju na formiranim betonskim pločama. Dimenzioniranje spojnica i njihovo uzajamno rastojanje koje se kreće od 25-50 cm, zavisi od predviđenog opterećenja. Rebrasta sidra, osim što prihvataju opterećenje, obezbeđuju i sprećavaju uzajamno razdvajanje betonskih ploča. Oni se postavljaju na uzajamno rastojanje od 1,0 – 1,2 m.

Formiranje spojnica se vrši u nekoliko faza. Prva faza je sečenje betona i naziva se rez koji se radi na već spomenutim dubinama i širinom od 4 mm. Rez kasnije omogućava betonu da nastavi kontrolisano pucanje po celom poprečnom rezu, čime se formiraju betonske ploče koje pod opterećenjem mogu slobodno da dilatiraju, a uzajamno ostaju potpuno na kolovozu i povezane su sa spojnicama i sidrima. 

U narednoj fazi, nakon sedmog dana sazrevanja betona, rade se rezovi širine od 8 mm, i dubinom prema unutrašnjosti spojnice od 3,5 cm, zatim se vrši izrada takozvanih „faski“, odnosno vrši se zarezivanje oštrih rubova spojnice na površini betona. Nakon potpunog sazrevanja betona, odnosno nakon 28 dana starosti, kada vlažnost betona pada ispod 5%, pristupa se postupku za potpuno hermetiziranje spojnica i to na sledeći način: spojnice u potpunosti se čiste i obezmašćuju kompriminiranim vazduhom, premazuju se prajmerom BITEK-P, zbog jake adhezije betona kitom sa kojim se popunjavaju spojnice, postavlja se neoprensko crevo u spojnicama kako bi se sprečilo nekontrolirano odlivanje kita. Na kraju se vrši ugrađivanje kita BITEK-A, vrelim postupkom čime se vrši potpuno zaptivanje spojnice. Hermetizacijom spojnice vrši se sprečavanje prodiranja vode i negativni uticaj mogućeg leda u unutrašnujosti spojnice na homogenost betonske strukture.

Za kvalitetnu izradu cementno-betonskih kolovoza, potrebno je veliko poznavanje betona kao građevinski materijal, visok stepen obučenosti za korišćenje savremene mehanizacije, kao i poštovanje pravila tehnologije za ovu vrstu građevinarstva.

Kompanija ADING u svom dugogodišnjem pohodu u osvajanje tržišta Kazahstana, u svom sektoru ove godine postigla je veliki uspeh, i već priprema planove koje treba da realizuje u sledećoj biznis godini. Očekuje se povećanje plasmana proizvoda, kao i obezbeđivanje poslova za stručnjake koji će biti angažovani na visoko-specijaliziranim pozicijama, od pripreme recepata za beton do upravljanja mehanizacijom i upravljanje sa poslovima za vreme izgradnje.