Potreba

Potreba od dobre termičke obrade objekata je aktuelna u javnosti zbog efekata koji ih ima u uštedi finansija, kroz uštedu u potrošnji energije. S druge strane, komfor u objektima u uslovima ekstremnih temperatura je od neprocenljive vrednosti, ali kontrola temperature je glavni razlog odakle i proizilaze problemi termike prilikom eksploatacije objekata.

Problemi

Problemi povezani pojavom vlage u objektu (buđ na zidovima) su izazvani od loše izvedbe ili nedovoljne toplotne izolacije. Suština problema je kondenzacija koja se javlja prilikom direktnog kontakta hladnog i toplog vazduha u masi zida. U slučajevima gde se radi o zidnoj površini izrađenoj od kompaktnog materijala dobrom provodljivošću toplote, vlaga i buđ pokrivaju celu površinu zida. Ukoliko je ova pojava ograničena na deo zidne površine (najčešće kod konstruktivnih elemenata izrađenih od armiranog betona) to ukazuje da pri izvedbi termoizolacije objekta je napravljen propust, t.j. da ovi delovi objekta nisu bili adekvatno izolovani. Ovi se problemi takođe javljaju i pri rekonstrukcije stanbenih i delovnih objekata, zamenom starih prozora novim, gde je kojeficijenat za prenos topline značajno smanjen. Još jedan primer su i ugrađene garderobere, postavljeni na fasadnom zidu kod objekata koji su pre enteriernog uređivanja pravilno funkcionirali. Ovi primeri su dokaz da prisutnost termoizolacije nije jedini uslov za termičko izolovanje objekata, već ona treba da bude pravilno izvedena i dimenzionirana da bi uspešno obavljala svoju funkciju kao deo organizma zgrade.

Rešenja 

Rešenje svih problema iz aspekta termike je postavljanje termoizolacije sa spoljašne strane objekta. To će omogućiti da omotać spreći spoljašne uticaje i da omogući nezavisnu funkciju unutrašnjosti objekta. Glavnu ulogu u izoliranju objekata imaju termoizalacioni fasadni sistemi. 

Termoizalacione fasade 

Fasadne termoizalacione sisteme imaju najvećeg dela termoizolacije u jednom objektu. Za pravilno projektovanje sistema, potrebno je predvideti termoizalacionu oblogu od ekspandiranog polistirena preko cele površine, osobito kod konstruktivnih elemenata izrađenih od armiranog betona. Dimenzioniranje i gustina ekspandiranog polistirena je deo termičkog obraćuna. Danas se koristi i tvrdo presovana kamena vuna kao termoizolacija za izvedbu termoizalacionih fasada. 

Termoizalacione fasade se mogu izvoditi na površinama obrađenih od keramičkih blokova, armiranog betona ili malterisane površine. Za izvedbu fasadne obrade potrebno je da površina bude zdrava, čvrsta, suva, obezmašćena i bez labilnih delova. Ukoliko postoje oštećenja, potrebno je da se odstrane i očiste do zdrave podloge, a zatim da se saniraju Reparatur malterom F, polimer-cementni malter sa fibrinom. Obrada se vrši na temperaturi od 10-35˚С, na suvom vremenu (pri relativnoj vlažnosti vazduha do 60 %).  

Izrada termoizalacionih fasada počinje lepljenjem termoizalacionih ploča lepkom za stiropor - Stirokol P, koje se može koristiti i za lepljenje kamene vune. Ukoliko na površini ima neravnine treba očekivati veću potrošnju materijala za lepljenje termoizalacionih ploča. Prilikom ove operacije, potrebno je da se ploče postave ravno i kompaktno kako bi se smanjila pojava otvorenih fuga (termo mostova).  

Postavljanje ploča treba da se izvede po principu zidanja, izbegavati svaku mogućnost za preklapanje fuga po horizontali ili vertikali. Posebnu pažnju posvetiti otvorima na fasadi (prozora i vrata) gde spojevi ploče ne treba da se poklapaju sa ivice otvora.  

Nanošenje Stirokola-P može da bude tačkasto ili površinski. Prvo, podrazumeva nanošenje debljeg sloja preko obema ploče i tri tačke u sredini, a drugo podrazumeva nanošenje po celoj površini nazubljenom gletaricom. Za dodatnu sigurnost, nakon nanošenja i sušenja lepka, postoji mogućnost da se mehanički pričvrsi za podlogu upotrebom klinova koji omogućavaju kontinuirani tok termoizolacije. Za pričvršćavanje jedne termoizalacione ploče (50/100 cm) potrebni su najmanje pet klinova. 

Nakon izoliranja površine, termoizalacione ploče treba uzajamno povezati i izravnjati. To se postiže gletovanjem fasadne površine u dva sloja. Za tu namenu koristi se isto Stirokol-P, a između oba sloja utiskuje se bezalkalna mrežica koja na ivici fasade ima i agolnu lajsnu za lepo definisanje ugla. Postavljanje mrežice na otvorima fasade je dijagonalno.

Iznad gletovane površine Stirokolom-P nanosi se podloga od Prajmera-V na suvoj podlozi. Prajmer obezbeđuje bolju vezu između podloge i novog sloja, dekorativnog maltera. U zavisnosti od želje i mogućnosti investitora, dekorativni malter može da bude na akrilatnoj osnovi – Hidrofas, ili na mineralnoj osnovi – Adingfas. 

Hidrofas je vodonepropusni gotovi malter u boji, koji se može naneti bez prethodne pripreme preko prajmerirane površine. Dostupan je u više varijanti: kao zaribani Hidrofas-Z ili ujednačenom teksturom koja u zavisnosti od željene teksture (hrapavosti) je dostupan u tri granulacije: Hidrofas 1 mm, Hidrofas 1,5 mm i Hidrofas 2 mm. 

Adingfas je beli malter u obliku praška, koji se jednostavnom pripremom (dodatka vode) nanosi preko prajmerirane površine. Dostupan je u više varijanti: kao zaribani Adingfas Z ili ujednačenom teksturom, koja u zavisnosti od željene teksture (hrapavosti) je dostupan u tri granulacije: Adingfas 1 mm, Adingfas 1,5 mm i Adingfas 2 mm. Bojenje mineralnih dekorativnih maltera izvodi se bojenjem završno obrađene površine fasadnom bojom Adingkolor F. 

Savet 

Prilikom izvođenja objekta, osim funkcionalne celine prostora, potrebno je posvetiti pažnju detaljima i materijalima koji se upotrebljavaju, zato što oni omogućuju normalnu funkciju zgrade, njeno racionalno održavanje i dugovečnost objekta.